Уз појам "предност куће у карипском pokeru" иде поглед на сто са пет карата. Карипски poker се игра са пет карата против дилера, без блефа и без других играча у игри. Из класичног pokera преузима једино јачину руку, а остало одређују анте, квалификација дилера и табела исплата. Ко разуме та три појма, види и где игра највише кошта и када је паметније одустати.
Предност куће у карипском pokeru је око пет одсто антеа, што је више него код већине других игара за столом. Највећи део те предности долази из правила квалификације: када се дилер не квалификује, играч са јаком руком добија само анте, а позив се враћа без добитка. Основна стратегија је једноставна, наставити са паром или јачом руком, а одустати са слабијом, уз пар изузетака код аса и краља. Ни тачна игра не брише ту предност.
Руке у карипском pokeru рангирају се као у класичном pokeru: од највише карте, пара, два пара и три исте, преко кенте, боје и фула, па све до poker руке, кента боје и краљевске боје. Исплата за позив расте са јачином руке, најчешће од један према један за пар до сто према један за краљевску боју. Многе сале ограничавају највећу исплату, па табела са стола вреди више од општег списка. Јака рука доноси много тек кад се дилер квалификује.
Са асом и краљем или бољом руком. Ако дилер нема квалификацију, анте добија један према један, а позив се враћа, и одатле потиче већи део предности куће.
Само анте; зато се руке слабије од пара, осим неколико изузетака са асом и краљем, предају без додатног улога.
Само једну отворену карту; остале четири дилер отвара тек када сви играчи одлуче да ли настављају или одустају.
Играч ставља анте, па он и дилер примају по пет карата, а једна карта дилера остаје отворена за све за столом.
Не смеју, нити да их размењују, јер би то променило изгледе; свака рука игра се самостално против дилера.