Uz pojam "prednost kuće u karipskom pokeru" ide pogled na sto sa pet karata. Karipski poker se igra sa pet karata protiv dilera, bez blefa i bez drugih igrača u igri. Iz klasičnog pokera preuzima jedino jačinu ruku, a ostalo određuju ante, kvalifikacija dilera i tabela isplata. Ko razume ta tri pojma, vidi i gde igra najviše košta i kada je pametnije odustati.
Prednost kuće u karipskom pokeru je oko pet odsto antea, što je više nego kod većine drugih igara za stolom. Najveći deo te prednosti dolazi iz pravila kvalifikacije: kada se diler ne kvalifikuje, igrač sa jakom rukom dobija samo ante, a poziv se vraća bez dobitka. Osnovna strategija je jednostavna, nastaviti sa parom ili jačom rukom, a odustati sa slabijom, uz par izuzetaka kod asa i kralja. Ni tačna igra ne briše tu prednost.
Ruke u karipskom pokeru rangiraju se kao u klasičnom pokeru: od najviše karte, para, dva para i tri iste, preko kente, boje i fula, pa sve do poker ruke, kenta boje i kraljevske boje. Isplata za poziv raste sa jačinom ruke, najčešće od jedan prema jedan za par do sto prema jedan za kraljevsku boju. Mnoge sale ograničavaju najveću isplatu, pa tabela sa stola vredi više od opšteg spiska. Jaka ruka donosi mnogo tek kad se diler kvalifikuje.
Sa asom i kraljem ili boljom rukom. Ako diler nema kvalifikaciju, ante dobija jedan prema jedan, a poziv se vraća, i odatle potiče veći deo prednosti kuće.
Samo ante; zato se ruke slabije od para, osim nekoliko izuzetaka sa asom i kraljem, predaju bez dodatnog uloga.
Samo jednu otvorenu kartu; ostale četiri diler otvara tek kada svi igrači odluče da li nastavljaju ili odustaju.
Igrač stavlja ante, pa on i diler primaju po pet karata, a jedna karta dilera ostaje otvorena za sve za stolom.
Ne smeju, niti da ih razmenjuju, jer bi to promenilo izglede; svaka ruka igra se samostalno protiv dilera.