Уз појам "бонус у карипском pokeru" иде поглед на сто са пет карата. Карипски poker се игра са пет карата против дилера, без блефа и без других играча у игри. Из класичног pokera преузима једино јачину руку, а све остало решавају анте, квалификација дилера и табела исплата. Ко разуме та три појма, види и где игра највише кошта и када је боље одустати у току руке.
Предност куће у карипском pokeru износи око пет одсто антеа, више него у већини других стоних игара. Већи део те предности потиче од квалификације: када се дилер не квалификује, играч са јаком руком добија само анте, а позив се враћа без добитка. Основна стратегија је проста: играти даље са паром или бољим, а слабије руке предати, уз пар изузетака код аса и краља. Ни савршена игра ту предност не уклања.
Бонус у карипском pokeru је споредна опклада са сталним улогом, најчешће уз прогресивни џекпот. Плаћа се за јаку руку играча, обично од боје навише, без обзира на дилера, а краљевска боја носи цео фонд или већи део фонда. Пошто су такве руке ретке, предност куће на бонусу је много већа него на главној игри, сем кад фонд израсте неуобичајено високо. За већину играча то је лутрија поред стола, и тако је и треба играти.
Позив је улог двоструко већи од антеа; основна стратегија каже да се наставља са паром или јачом руком, уз пар изузетака код аса и краља.
Споредна опклада са сталним улогом, најчешће везана за прогресивни џекпот, која плаћа јаку руку играча од боје навише без обзира на дилера.
Само једну отворену карту; остале четири дилер отвара тек када сви играчи одлуче да ли настављају или одустају.
Обично од један према један за пар до сто према један за краљевску боју, али многе сале ограничавају највећу исплату, па важи табела са стола.
Само анте; зато се руке слабије од пара, осим неколико изузетака са асом и краљем, предају без додатног улога.